PRototip

Blog o kriznom menadžmentu, menadžmentu događaja, komunikologiji, odnosima s javnošću, TED/TEDx konferencijama…

Krenite ka uspehu

Nakon dočeka Nove godine često govorimo o ciljevima koje želimo da ostvarimo u predstojećoj godini. Mnogi ciljevi ostanu samo u domenu željenog i nikada se ne realizuju, zato što smo lenji ili zato što nismo napravili dobar plan da dostignemo zadate ciljeve. Pravite li vi planove za dostizanje ciljeva? Šta se najčešće dešava ukoliko ne planirate svoje akcije? Najverovatnije tražite “brza” rešenja i bacate gomilu para na “magična” rešenja, konstantno se osećate kao da ste pod pritiskom, prag tolerancije prema okolini vam se snižava… i nikada ne ostvarite željeno.
Zašto su planovi deo svakog uspeha? Zato što nam daju solidnu osnovu za rad i zato što u nama podstiču potrebu da budemo posvećeni i da verujemo u ono za šta se borimo. Na tom trnovitom putu ka uspehu ovo su smernice koje vam mogu pomoći da bolje planirate:

1. Dobro razmislite šta zaista želite i koliko su vaše želje realne. Šta god da je to što želite da ostvarite, planiranje započnite sa jasnom idejom u kom pravcu želite da ide vaš život. Ako se npr. vaša želja odnosi na poboljšanje zdravstvenog stanja, počnite sa planiranjem kako da se hranite zdravije, kako da posvetite više vremena vežbanju ili ako ste odlučili da poboljšate odnose sa prijateljima, partnerom ili porodicom počnite sa planiranjem i osmišljavanjem vremena koje ćete provesti sa njima.
Najgora stvar koju možete učiniti sebi je da kroz život idete samo sa nadom da će sve na kraju ispasti kako treba. Pasivnost ne vodi nikuda. Ona nagriza vaš život i uništava i onu najmanju šansu da budete zadovoljni sopstvenim životom. Ne zaboravite da imate najjače oružje u rukama, a to je pravo na izbor. Izaberite da učinite nešto za sebe (niko se ne može bolje boriti za vaše ciljeve od vas samih).
file8711261819923
2. Budite svesni činjenice da je za uspeh potrebno vreme. Ne očekujte da ćete odmah (nakon par preduzetih koraka) biti u prilici da vidite rezultate vašeg rada. (Ukoliko imate nerealna očekivanja da je uspeh tu odmah iza ćoška, onda vam nije teško da shvatite zašto ljudi uzaludno troše vreme i novac na “brza” rešenja.) Kad budete investirali u akcije, koje će vas dovesti do željenog cilja, nikad ne gubite iz vida strategiju koju ste osmislili. Put ka ostvarenju cilja mora biti postupan. Svaki stepenik, svaka faza, svaka akcija, podrazumeva određeno vremensko trajanje. Možete preskočiti neki stepenik, ali ćete se na narednom zadržati duplo duže, jer nećete imati dovoljno iskustva, znanja ili nečeg trećeg za predstojeći korak. Budite strpljivi, fokusirani i temeljni u svom radu. Svaki kvalitetan plan će vas voditi ka kvalitetnijem radu, a kvalitetan rad mora da da očekivan rezultat. Ljudi vremenom propadaju, ne samo zbog nestrpljenja, već i zbog toga što nemaju jasno definisan cilj (SMART cilj) i strategiju kako da do istog dođu.
file5951239550691
3. Ne radite na planu sami. Sigurno ste bili svedoci, barem jednog slučaja, gde je osoba detaljno isplanirala svoj put ka realizaciji cilja, ali se tokom vremena zaglavila na određenom nivou i “izgubila sve kompase” kuda dalje treba ići. Pri tom je tvrdoglavo odbijala bilo kakvu pomoć, pokušavajući da sama dokuči gde i u čemu greši. Naravno, to ne znači da osoba nije pametna i da ne zna šta radi. To znači da se samo izgubila u moru informacija i da nije mogla da prepozna koje su one prave, koje vode do cilja. Zbog toga je dobro da imate kraj sebe stručnu osobu (kouča), koja bi mogla da vam pomogne da razvijete svoj plan i da vas nadzire da ne skrenete sa zacrtanog kursa.

Ova godina je, kao i svaka naredna, samo vaša. Iskoristite veštine i sposobnosti koje imate. Napravite plan i krenite ka vašem cilju. Uspeh nije iza ćoška, ali je na kraju puta koji ste sebi zacrtali.

Advertisements
4 Komentari »

Debata – razgovorni konflikt

Debata je retorička vrsta razmene mišljenja (dva suprotstavljena mišljenja), gde svaka strana ima jednako pravo da iznese svoje argumente. Cilj debate nije da se argumentima, koje zastupamo, uveri sagovornik, već publika. Publika je ta na koju želimo da utičemo da prihvati naš stav i deluje u skladu sa njim.
Debata je bazirana na zakonima logike i upućuje nas na kritičko promišljanje zarad donošenja što objektivnijeg zaključka.debata
Ljude debata često asocira na politiku, ali njena primena je znatno šira. Svoj put je pronašla u obrazovanju, menadžmentu, šou biznisu…
U svakom slučaju, korisna je zbog toga što:
– razvija nenasilan vid komuniciranja,
– razvija kritički i kreativan način razmišljanja,
– razvija sposobnost aktivnog slušanja,
– omogućava prevazilaženje predrasuda,
– razvija govorničke veštine,
– razvija toleranciju prema drugačijem mišljenju…
Postoji više stilova “bitke rečima” kao što su: američki parlamentarni, britanski parlamentarni, Karl Popper… Stilovi se razlikuju u formi i redosledu nastupa debatanata, kao i u vremenu za repliku koje isti imaju na raspolaganju. Takođe, prilikom debatovanja formiraju se dva tima: afirmacijski i negacijski. Afirmacijski tim brani zadatu tezu, dok je negacijski tim protiv nje. Važno je da svaki tim ima isti broj članova. Svaka debata ima svoja pravila, a najbolje ih je uočiti na primeru debatnih takmičenja. Ovo su neka pravila Karl Popper formata:
– teza debate se određuje najmanje mesec dana pre sučeljavanja ( Da bi se adekvatno debatovalo učesnici se moraju pripremiti. Priprema podrazumeva čitanje odgovarajuće literature koja se odnosi na postavljenu tezu i konsultovanje stručnjaka u oblasti o kojoj će biti reči u debati.),
– svaka ekipa ima po tri člana (Svaki član ima jasno definisanu ulogu, zavisno od pozicije u timu.),
– debata podrazumeva 6 govora i 4 unakrsna ispitivanja (Prvi govornici imaju oko 6 minuta za izlaganje, dok preostali imaju oko 5 minuta. Unakrsna ispitivanja traju oko 3 minuta. Govori se izlažu u stojećem stavu. Čitanje govora je strogo zabranjeno. Za vreme trajanja debate nisu dozvoljena prekidanja, osim ako nije isteklo vreme. Debateri ne smeju biti agresivni u svom nastupu i moraju poštovati svoje sagovornike.),
– svaki tim ima oko 8 minta za razmišljanje tj. međusobno dogovaranje (Ovo vreme se ne može koristiti tokom govora ili unakrsnog ispitivanja.),
– nakon završenih izlaganja i unakrsnih ispitivanja sudije donose odluku o pobedniku debate (Broj sudija je uvek neparan. Pobeđuje ona ekipa koja dobije više glasova. Nakon glasanja, sudije usmeno obrazlažu svoju odluku.).
debata
Prilikom debatovanja jako je bitno da se sagovornik aktivno sluša. Ukoliko sagovornika ne slušate pažljivo nećete biti u mogućnosti da ga demantujete i iznesete protivargumente. Osim aktivnog slušanja obratite pažnju i na to kakav će biti vaš javni nastup.
Svakome ko želi da se oproba u ovoj oblasti preporučujem da se uključi u rad debatnih klubova, koji postoje na skoro svim fakultetima društvenog usmerenja (Pravni fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, Ekonomski fakultet, Filozofski fakultet…).

Ostavite komentar »

%d bloggers like this: