PRototip

Blog o kriznom menadžmentu, menadžmentu događaja, komunikologiji, odnosima s javnošću, TED/TEDx konferencijama…

TEDxChange 2013 kao pokretač i snaga pozitivnih ideja II

na april 29, 2013

Roger Thurow - Photo taken by Barbara Kinney

Roger Thurow – Photo taken by Barbara Kinney

Roger Thurow je tri decenije radio kao reporter za Wall Street Journal, od čega je dve decenije izveštavao iz Evrope i Afrike. Nakon napuštanja novinarskog poziva, 2010. godine priključio se Čikaškom veću internacionalnih poslova. Autor je knjige “Poslednja sezona gladi” u kojoj govori o malim farmerima u Africi i potencijalu za razvoj poljoprivrede. Pisanju knjige je prethodio događaj u Etiopiji, tokom 2003. godine, koji je Rodžeru promenio život iz korena.
Kada radite kao reporter težite da pronađete priču koja može inicirati promene. Takva priča se javlja jedanput u toku karijere i ne propušta se. (U životu naučnika to je onaj “AHA” ili “Eureka!” momenat nakon kojeg više ništa nije isto.)

Te kobne 2003. godine Etiopiju je pogodila najveća suša u poslednjih dvadesetak godina. Preko 14 miliona ljudi je umiralo od gladi i bilo je veliko pitanje da li će preživeti, uprkos naporima Svetskog programa hrane da im pomogne (Svetski program hrane je ogranak UN-a koji pomaže da se prehrani preko 100 miliona ljudi u 80 zemalja sveta.). Rodžera i ostali reportere, koji su pristigli u izbegličke kampove radi izveštavanja, pre izlaska na teren su poslali na kratkotrajnu obuku o tome kako da se ponašaju na terenu. Između ostalog, dobili su jedno jako čudno upozorenje/savet koje je glasilo da ne gledaju u oči ljude koji umiru od gladi, jer se gledanjem u njihove oči dobija “bolest duše”.

Giro555SHO / Food Photos / CC BY-ND

Izbeglički kamp se sastojao od više hiljada šatora u kojima su bili smešteni roditelji sa decom. Ušavši u jedan od njih ugledao je prvo oca sa sinom koji su delili strašnu i tešku sudbinu gladi. Dečak je imao oko 4 godine i težio je jedva 15kg. Zbog slabosti nije mogao da stoji. Ugledavši oči umirućeg deteta Rodžer je video ambis, prazninu i beživotnost (sve suprotno onome kako bi trebale da izgledaju oči deteta). Očev pogled je bio zagledan u neku imaginarnu daljinu i odavao je osećaj krivice. Njegova pitanja “Šta sam to uradio svom sinu?” i “Šta sam to uradio da izazovem ovo umiranje od gladi?”, su izazvala “AHA” efekat u Rodžerovom umu. Tada je odlučio da više istraži temu “Glad u 21. veku”. Zaista, ono što se dešavalo u Etiopiji “inficiralo je njegovu dušu”.

IFRC / Food Photos / CC BY-NC-ND

Počeo je da istražuje zašto se glad i dalje javlja na početku 21. veka, kada se proizvodi više hrane nego ikad. Kako to da glad postoji u 21. veku, ako je tokom 20. veka nastala “zelena tehnologija”? Imamo nauku, imamo tehnologiju, znamo šta i kako da radimo, ali nema volje da se ovaj problem reši. Zašto?
Nakon angažmana u Etiopiji napustio je WSJ i prešao u Čikaško veće internacionalnih poslova kako bi mogao da radi na projektima koji se bave iskorenjivanjem gladi u zemljama Trećeg sveta. Promenu posla je video kao put od novinara do aktiviste, zapravo “faktiviste” (fact – činjenica).

Pitanje oca koji je umirao od gladi zajedno sa svojim detetom ne treba da glasi šta je on uradio, već šta je civilizacija učinila gladnoj deci u zemljama Trećeg sveta. Vlade bogatih zemalja razmišljaju jednokratno tj. ako se desi glad u nekoj zemlji poslaćemo im hranu. Ali, to neće rešiti problem. Umesto da se skupljaju pare širom sveta za distribuciju hrane ugroženim područijima kad ih pogodi sezona gladi, bolje je farmere naučiti kako da efikasnije proizvode hranu i spreče ili umanje posledice suše. Dugoročno gledano više bi se dobilo ulaganjem u formiranje adekvatnog tržišta, edukaciju farmera u oblasti trgovine, davanju boljeg semena i nutrijenata soje, modernizaciju infrastrukuture… Ironija sudbine je da su u Africi najgladniji ljudi sami farmeri. Ljudi koji svako jutro ustaju kako bi radili na poljima i stvorili hranu za sebe i svoju porodicu. Često u tim svojim pokušajima omanu. Ako samo izgovorimo frazu “gladni farmeri” shvatićemo koji je to apsurd stvarnosti, oksimoron, sramota za čitav svet…

IFRC / Food Photos / CC BY-NC-ND

Da realnost ne mora biti tako surova može se videti na primeru jedne porodice (sa kojom je Rodžer sarađivao; detalje možete saznati gledanjem Rodžerovog govora) kojoj je dato seme i đubrivo (kao vid ispomoći), edukovani su kako da se staraju o svom polju na pravi način i nakon samo dve sezone imali su dovoljno hrane i sazidali su novu kuću.

Ako želimo da proizvodnja hrane izdrži trend rasta populacije onda bi trebali da usmerimo akciju u pravcu iskorišćavanja poljoprivrednih potencijala malih farmera. Njihov uspeh bi bio uspeh čitave Afrike u borbi protiv gladi, jer danas niko ne zaslužuje da umre od gladi ili neuhranjenosti.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: