PRototip

Blog o kriznom menadžmentu, menadžmentu događaja, komunikologiji, odnosima s javnošću, TED/TEDx konferencijama…

Snaga reputacije – koliko vredi reputacija danas?

PRilika-2013-snaga-reputacije

Tokom jučerašnjeg dana u hotelu “Zira”, u Beogradu, počela je peta Međunarodna konferencija Društva Srbije za odnose s javnošću – PRilika 2013. Tema ovogodišnje konferencije je “Snaga reputacije – koliko vredi reputacija danas?”. Program je zvanično počeo uvodnom reči Ivana Jakšića, predsednika DSOJ-a, i Saše Radulovića, ministra privrede.

Prvo predavanje održao je Nick Andrews, a tema predavanja je bila “Autentična kompanija – novi pogled na korporativnu reputaciju”. U svom govoru predstavio je model kojim se treba rukovoditi pri merenju razlike očekivanja zaposlenih i njihovog iskustva. Takođe, izložio je publici svoje viđenje građenja i merenja reputacije. Istakao je da klijentima treba davati preporuke na osnovu istraživanja, a ne ličnog mišljenja. Očekivanja korisnika zavise od lokalnog tržišta, tako da u ovom slučaju je najbolje razmišljati lokalno, a ne globalno.

Doc. dr Tamara Vlastelica Bakić govorila je o strateškim modelima upravljanja reputacijom tj. o modelima merenja korporativne reputacije i odabiru pravog načina za upravljanje istom. Pri građenju reputacije važno je da koncept bude zasnovan na temelju poverenja, “korporativne ličnosti” i društvenih očekivanja, jer ne treba zaboraviti da reputaciju čine poverenje, stav i upoznatost. Osim navedenog, u građenju dobre reputacije nezaobilazan je i kvalitet komuniciranja kompanije sa zaposlenima, klijentima i potrošačima/korisnicima. Ako su potrošači i klijenti spremni da saslušaju kompaniju u toku krizne situacije i stanu na njenu stranu, onda ta kompanija ima dobru reputaciju. Kada je reč o Srbiji, najbolju reputaciju imaju telekomunikacijske kompanije, privredni subjekti koji se najviše oglašavaju u medijima. Osim telekomunikacijskih kompanija na vrhu lestvice poverenja su i proizvođači bezalkoholnih pića. Prema istraživanjima, na dobru reputaciju kompanije utiče publicitet, kao i lično iskustvo. Unapređenje reputacije svake kompanije zavisi od upravljanja reputacijom proizvoda koje nudi, reputacije poslovanja i kvaliteta komuniciranja sa ciljnim javnostima.

Završno predavanje prvog dana konferencije održao je Nikos Dimitriadis na temu “Upotreba modela tri mozga u internim komunikacijama”. U građenju reputacije bitnu ulogu ima interna komunikacija, ali ona ne može da zameni svakodnevnu komunikaciju unutar kompanije. Svaka kompanija koja teži da izgradi dobru reputaciju trebalo bi da ispita tri elementa thnik – feel – do prilikom istraživanja odnosa informacija, emocija i ponašanja i da pronađe odgovor na ključno pitanje da li je fokusirana više na obavljanje posla ili ljude.

Nakon predavanja usledila je panel diskusija na temu “Kriza reputacije” na kojoj su učestvovali Bojan Svilanović (šef Službe za odnose s javnošću, Telekom Srbija), Stanislava Pak (savetnica za odnose s javnošću Predsednika Republike Srbije), Jelena Šarenac (direktorka Sektora za korporativne komunikacije, Henkel Srbija), Branka Conić (direktorka PR agencije New Moment) i Ivan Ćosić (direktor marketinške agencije Plain&Hill). Moderator panela bio je Igor Božić (medijski direktor u PR agenciji Represent Communications).

Program drugog dana konferencije možete pronaći ovde.

Postavite komentar »

Treba li verovati prvom utisku?

moc-prvog-utiska

U svakodnevnom životu prate vas situacije u kojima prema osobi koju upoznajete osećate simpatiju, poverenje, naklonost, ali postoje i situacije kada vam je teško i da se rukujete sa osobom koju ste tek upoznali, jer vam je poprilično odbojna. Svi ćemo se složiti u konstataciji da je prvi utisak jako važan, u nekim slučajevima i presudan.

Ne postoji druga šansa za prvi utisak.

Međutim, pravo je pitanje šta se to tačno dešava u našem mozgu što nas navodi da formiramo trajan utisak o drugima u prvim minutima razgovora. Socijalna psihologija nudi zanimljivo viđenje formiranja prvog utiska, njegovog trajanja i mogućnosti promene. Odgovor ćete pronaći gledanjem ovog animiranog TED-Ed govora čiji je autor Peter Mendle Siedlecki.

1 Komentar »

Debata – razgovorni konflikt

Debata je retorička vrsta razmene mišljenja (dva suprotstavljena mišljenja), gde svaka strana ima jednako pravo da iznese svoje argumente. Cilj debate nije da se argumentima, koje zastupamo, uveri sagovornik, već publika. Publika je ta na koju želimo da utičemo da prihvati naš stav i deluje u skladu sa njim.
Debata je bazirana na zakonima logike i upućuje nas na kritičko promišljanje zarad donošenja što objektivnijeg zaključka.debata
Ljude debata često asocira na politiku, ali njena primena je znatno šira. Svoj put je pronašla u obrazovanju, menadžmentu, šou biznisu…
U svakom slučaju, korisna je zbog toga što:
– razvija nenasilan vid komuniciranja,
– razvija kritički i kreativan način razmišljanja,
– razvija sposobnost aktivnog slušanja,
– omogućava prevazilaženje predrasuda,
– razvija govorničke veštine,
– razvija toleranciju prema drugačijem mišljenju…
Postoji više stilova “bitke rečima” kao što su: američki parlamentarni, britanski parlamentarni, Karl Popper… Stilovi se razlikuju u formi i redosledu nastupa debatanata, kao i u vremenu za repliku koje isti imaju na raspolaganju. Takođe, prilikom debatovanja formiraju se dva tima: afirmacijski i negacijski. Afirmacijski tim brani zadatu tezu, dok je negacijski tim protiv nje. Važno je da svaki tim ima isti broj članova. Svaka debata ima svoja pravila, a najbolje ih je uočiti na primeru debatnih takmičenja. Ovo su neka pravila Karl Popper formata:
– teza debate se određuje najmanje mesec dana pre sučeljavanja ( Da bi se adekvatno debatovalo učesnici se moraju pripremiti. Priprema podrazumeva čitanje odgovarajuće literature koja se odnosi na postavljenu tezu i konsultovanje stručnjaka u oblasti o kojoj će biti reči u debati.),
– svaka ekipa ima po tri člana (Svaki član ima jasno definisanu ulogu, zavisno od pozicije u timu.),
– debata podrazumeva 6 govora i 4 unakrsna ispitivanja (Prvi govornici imaju oko 6 minuta za izlaganje, dok preostali imaju oko 5 minuta. Unakrsna ispitivanja traju oko 3 minuta. Govori se izlažu u stojećem stavu. Čitanje govora je strogo zabranjeno. Za vreme trajanja debate nisu dozvoljena prekidanja, osim ako nije isteklo vreme. Debateri ne smeju biti agresivni u svom nastupu i moraju poštovati svoje sagovornike.),
– svaki tim ima oko 8 minta za razmišljanje tj. međusobno dogovaranje (Ovo vreme se ne može koristiti tokom govora ili unakrsnog ispitivanja.),
– nakon završenih izlaganja i unakrsnih ispitivanja sudije donose odluku o pobedniku debate (Broj sudija je uvek neparan. Pobeđuje ona ekipa koja dobije više glasova. Nakon glasanja, sudije usmeno obrazlažu svoju odluku.).
debata
Prilikom debatovanja jako je bitno da se sagovornik aktivno sluša. Ukoliko sagovornika ne slušate pažljivo nećete biti u mogućnosti da ga demantujete i iznesete protivargumente. Osim aktivnog slušanja obratite pažnju i na to kakav će biti vaš javni nastup.
Svakome ko želi da se oproba u ovoj oblasti preporučujem da se uključi u rad debatnih klubova, koji postoje na skoro svim fakultetima društvenog usmerenja (Pravni fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, Ekonomski fakultet, Filozofski fakultet…).

Postavite komentar »

%d bloggers like this: