PRototip

Blog o kriznom menadžmentu, menadžmentu događaja, komunikologiji, odnosima s javnošću, TED/TEDx konferencijama…

EY Business Case Competition – šansa za buduće lidere

Sonja Jovanović - direktorka sektora za ljudske resurse u kompaniji EY Serbia

Sonja Jovanović – direktorka sektora za ljudske resurse u kompaniji EY Serbia

Dragocena je svaka prilika koja studentima, tokom studija, omogućava da u praksi primene stečena teoretska znanja. Ove nedelje održava se takmičenje u rešavanju studije slučaja, u organizaciji kompanije Ernst&Young. Pobednički tim takmičenja dobiće priliku da obavi praksu u ovoj kompaniji, u odeljenju prema svom izboru. Ovim povodom razgovarala sam sa direktorkom HR sektora Ernst&Young Serbia, Sonjom Jovanović, kako bi se studentima približio koncept i značaj ovakvog takmičenja. 

1. Ove godine EY Serbia prvi put organizuje takmičenje u rešavanju studije slučaja u okviru EY Programa budućih lidera. Kako ste došli na ideju da se organizuje takmičenje ovakvog tipa, kome je namenjeno i kakva su vaša očekivanja? 

Tako je. Ove godine prvi put samostalno organizujemo jedno ovakvo takmičenje. Prethodne dve godine realizovali smo ga u saradnji sa studentskom organizacijom AIESEC. Smatramo da je veoma važno da studenti tokom studija dobiju priliku da testiraju svoja znanja na ovakav način i da steknu priliku da obave praksu u kompaniji kao što je EY. Naše takmičenje je prvenstveno orijentisano na studente ekonomije i prava, ali smo zbog velikog interesovanja studenata odlučili da prihvatimo i aplikacije studenata sa drugih fakulteta. Smatramo da svakom mladom čoveku treba dati šansu da pokaže svoja znanja i veštine. Inače, prethodnih godina imali smo u proseku prijavljenih 10 timova, a ove godine očekujemo da taj broj bude veći. 

2. Koja znanja i veštine biste istakli kao neophodne za uspešan razvoj karijere u vašoj kompaniji? Šta biste poručili mladima na početku karijere? 

Na prvom mestu je znanje engleskog jezika. Nakon provere nivoa znanja ovog jezika kandidati (za praksu ili posao) prolaze niz numeričkih testova. Osim položenih testova, tokom intervjuisanja, bitno nam je da kandidat pokaže visok nivo motivisanosti za rad u našoj kompaniji. Tu gledamo koliko su se pripremili za sam intervju, koliko znaju o našoj kompaniji, zašto im je važno da budu deo našeg tima…

Svim studentima koji su pri kraju studija, kao i diplomiranim akademcima preporučila bih da obave što veći broj praksi u različitim kompanijama, jer će na taj način osim sticanja znanja shvatiti šta žele da rade i gde žele da rade. FINAL_DSC4211

3. Pobednički tim takmičenja dobiće priliku da obavi praksu u vašoj kompaniji. Koje su prednosti obavljanja prakse u vašoj kompaniji, koje uslove budući praktikanti treba da ispune kako bi mogli da se prijave za praksu? Možete li nam opisati jedan selekcijski postupak? 

U našoj kompaniji svaki praktikant je potencijalni zaposleni. Kao što sam napomenula vršimo višestruko testiranje potencijalnih kandidata. Nakon testiranja znanja engleskog, kandidati rade logičke i numeričke testove, test ličnosti… Kandidatima koji prođu testiranje dodeljuje se mini Case Study, koji rešavaju u grupama od 7-8 kandidata, uz nadzor menadžera naše kompanije. Nakon testiranja svaki kandidat prolazi kroz intervju, gde komisiju čine HR Manager i menadžer ili partner odeljenja u koje se kandidat prima. 

4. Kakve mogućnosti obuke, usavršavanja i napredovanja imaju vaši zaposleni? Da li EY pruža svojim zaposlenima neke posebne beneficije i kako motivišete svoje zaposlene? 

Naši zaposleni imaju priliku da prisustvuju nizu edukacija i treninga koji se organizuju u našoj kompaniji, zato što smatramo da je neophodno kontinuirano ulagati u znanje zaposlenih, kako bi mogli da odgovore izazovima u poslu sa kojima se svakodnevno suočavaju. Takođe, u našoj kompaniji postoji mobility program koji podrazumeva da zaposleni u EY Serbia mogu otići na određen period (kratkoročan period od 3 meseca ili dugoročan period od 12 do 18 meseci) u neku od EY kancelarija širom sveta gde tokom svakodnevnog rada mogu steći dragocena znanja. 

Što se beneficija tiče svaki nivo zaposlenih ima određen nivo plata, ali postoje i bonusi koji se dodeljuju na kraju godine, u zavisnosti od pokazanih rezltata zaposlenog tokom godine. 

5. Zbog čega biste vi, kao direktorka HR sekotra EY Serbia, preporučili studentima učešće na takmičenju u rešavanju studije slučaja, koje organizuje vaša kompanija? 

Cilj ovog takmičenja jeste da uočimo talente i ponudimo im saradnju. Pored toga, želimo da studenti EY prepoznaju kao dobro mesto za početak svoje karijere.

1 Komentar »

Predstavljanje rodnih uloga u reklamama i njihov uticaj na svakodnevni život pojedinca

256_17218143693_6659_nTatjana Obradović Tošić je po obrazovanju psihološkinja, koja već više od 10 godina radi kao konsultantkinja u oblasti gender mainstreaming i rodne analize, trenerica je na više projekata koji se bave osnaživanjem žena, jedna od osnivačica Mena grupe. Posebna oblast interesovanja su joj medijski diskursi u Srbiji, a njeno istraživanje na temu predstavljanja ženskog tela u reklamama deo je master rada, koji će uskoro braniti.

1. Kada govorimo o rodu i etici u oglašavanju gde je tu granica društveno odgovornog poslovanja? Kako čitati reklamu “između redova” ili kako prepoznati njenu pravu poruku? CSR se ne odnosi samo na pomaganje deci ili zaštiti životne sredine. Ono podrazumeva odgovorno i etičko ponašanje prema društvu u celini. To znači napuštanje rodnih stereotipa prošlosti, koji utiču na muškarce i žene, i kreiranje oglasa koji odražavaju iste vrednosti.

Pitanje društveno odgovornog poslovanja i roda je oblast koja obuhvata nekoliko nivoa. Možemo govoriti o poziciji žena menadžerki u korporativnom svetu, o načinu na koji moć i uloge koje žene imaju u kompanijama utiču na društveno odgovorno poslovanje. Ali, možemo govoriti i o tome kako određena kompanija vidi žene koje su njihovi potencijalni kupci. Reklame, i stereotipi koji se u njima plasiraju, sastavni su deo korporativnog imidža i samim tim odražavaju sliku koju kompanije imaju o ženama, ali i sliku vrednosti u jednom društvu. Reklamni diskurs predstavlja moćan alat za promenu tih slika i preuzimanje odgovornosti za one efekte koje reklame imaju. Ono što nazivate „čitanjem između redova“ u suštini znači obraćati pažnju na reklame i slušati šta nam reklame poručuju.

1378566_10151755044428381_418311839_n2. Na predstojećoj TEDxBelgradeWomen konferenciji govorićete o uticaju reklama na naš svakodnevni život. Kako reklame utiču na našu podsvest, stavove, ponašanje i društvene uloge?

Kroz svoj govor pokušaću da pokažem kako u praksi izgleda analiza reklama i na šta sve možemo obraćati pažnju kada je jedna reklama u pitanju. Vrlo je bitno reći da efekat reklama nije trenutan i da ne smemo banalizovati stvari rečenicom „mene reklame ne interesuju“. Efekat reklama je kumulativan, ali i deo „ideološkog rada medija“ kako to kaže profesorka Snježana Milivojević. Reklamni diskurs koji obuhvata TV reklame, novine, bilborde, flajere, sa jedne strane odražava sliku koju ovo društvo ima o ženi i muškarcu danas, a sa druge strane podražava patrijarhalne modele lepote, izgleda, govora i moći koju žene imaju u društvu. Ja često govorim o tome da se ovi patrijarhalni modeli mogu videti u sitnicama, od toga da flajeri za žurke podrazumevaju gole devojke oko šipke, do toga da dobar internet omogućava baki da pazi decu na daljinu i pri tome štrika. Mi ne smemo zaboraviti da su mediji danas veoma važan deo obrazovnog sistema. Deca kreiraju sliku o svetu i svom položaju u njemu kroz čitav set medijskih slika kojima su izloženi tokom dana. Reklamni diskurs na dečijim kanalima u Srbiji danas, potpuno podražava patrijarhalne modele rodnih uloga. Devojčice uče da brinu o bebama ili da se odmaraju u spa centrima, a dečaci da grade ili da se bore jedni sa dugima. Kada se stvari sagledaju iz te perspektive, mislim da ne možemo reći „mene reklame ne interesuju“.

3. Stereotip žene i njeno predstavljanje u reklamama kao seksualnog objekta, tema je mnogobrojnih istraživanja. Oglašivači imaju tendenciju da koriste žene kao “dekoraciju” u različitim promotivnim strategijama. Kako se to održava na društvo u celini, odnosno koje su posledice ovakvih postupaka?

Na samom TEDxBelgradeWomen govoriću o razlikama i objektifikaciji ženskog i muškog tela u reklamama. Floskula „Seks prodaje sve“ i dalje predstavlja primarni diskurs u kome se kreiraju reklame većine vodećih proizvođača, naročito proizvođača piva… Retke su reklame u kojima je fokus kamere na celo telo žene. Žene obično prezentuju proizvode ili reklamnu poruku usnama, glavom, rukama, nogama, zubima, grudima svojim delovima tela koje ne možete povezati u celinu. Njihova tela su istovetna, nema raznolikosti u boji, strukturi, obliku. Reklame predstavljaju tela koja su „normalna“, tačno određenog oblika i proporcije, jasno definisane glatkoće i strukture i vrlo često maksimalno moguće razgolićena. Njihova tela su – prvenstveno bela tela (nema Romkinja u reklamama), gola tela, majčinska tela, mršava tela, erotizovana tela i ne cela tela. One poručuju da se takva tela mogu kreirati, napraviti, oblikovati ako ih nemate. Ideologija lepote, mode, ženskosti provlači se kako kroz reklame vezane za čišćenje i održavanje kuće, tako i kroz reklame vezane za dekorativnu kozmetiku, higijenu ili pak gubitak težine. Pa čak i ako su prikazane kao uspešne poslovne žene, fokus na atraktivnost njenog izgleda, pozu u kojoj sedi i položaj određenih delova tela, kao što su kukovi i noge označavaju ove ideologije kao veoma bitnima. Reklamni diskurs u Srbiji je fokusiran na održavanje statusa quo u kome su delovi ženskog tela objekti u službi proizvoda, kamere i muškog pogleda, objekti koji su manje vredni od celokupne ličnosti. Sagledano i aspekta pozicija moći, možemo zaključiti da u medijskom svetu, u kome dominiraju muškarci, njeno telo predstavlja sredstvo za održavanje i podržavanje patrijarhalnih ideologija pozicije žene, lepote, oblika, mode i ženskosti uopšte.

77107_10151636777163694_1616711854_n4. Problem rodnih stereotipa postaje ozbiljniji kada shvatimo da to utiče na način na koji ljudi razmišljaju o ulozi polova u društvu. Kakva je situacija u Srbiji? Postoje li istraživanja na ovu temu i kakvi su rezultati?

Rodni steretipi koji se plasiraju kroz neizostavni deo našeg života, a to su mediji, deo su mnogo šireg problema rodnih odnosa, uloga i pozicija moći. Mediji definitivno utiču na sliku koju ćemo imati o sebi, na naše samopuzdanje, ali i na sliku i stavove o ljudima koji žive pored nas. O tome šta/koga jedno društvo podržava i šta/koga jedno društvo odbacuje. O tome koji su prioriteti društva u kome živimo i ko te prioritete postavlja. U Srbiji i okruženju je rađeno nekoliko obimnijih istraživanja o ženama u medijima. Posebni izdanje Časopisa za Feminističku teoriju „Genero“ iz 2004. godine bavi se odnosom ženama u medijima u Srbiji sa dva spekta. Jedan aspekt koji je obrađivan su vladajuće predstave o ženama koje nude i afirmišu mediji u Srbiji, a drugi aspekt se odnosi na istraživanja publike.U istraživanju „Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije“1, koji je sproveo Ženski informaciono-dokumentacioni centar iz Beograda u 7 opština u Srbiji, urađen je monitoring lokalnih medija u periodu od 7 do 10 dana i obuhvatao je po 1 dnevne novine, 1 radio stanicu i 1 lokalnu TV stanicu. Rađena je kvantitativna i kvalitativna analiza koja je pokazala da je generalno mali procenat članaka, vesti i TV priloga posvećenih ženama, a žene su u samo 15% slučajeva u centralnom fokusu vesti. Na osnovu ovog istraživanja urađen je odličan dokumentarni film „12 do 15%“ koji preporučujem svima da pogledaju.

5. Kako ne podleći uticaju reklame i kako izbeći svakodnevne pozive medija i marketinške trikove kojima su članovi društva izloženi?

Svakodnevne pozive medija i skupocene ili manje skupe marketinške trikove teško je izbeći u današnje vreme. Kako se suočavati sa njima možete čuti na TEDxBelgradeWomen.

1 ŽINDOK Centar (Ženski informaciono-dokumentacioni centar), 2008, „Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije“, Beograd

2 Komentari »

EY Program Budućih Lidera 2013 – Business Case Competition

EY Program budućih lidera

EY Program budućih lidera

Razvoj i ulaganje u mlade i talentovane ljude su ključni prioriteti uspešne i profesionalne kompanije. Kompanija EY kroz liderstvo, timski rad, kontinuirano usavršavanje i ulaganje u ljudski potencijal, može da se pohvali izuzetnom saradnjom koju ostvaruje sa obrazovnim institucijama, nevladinim sektorom, drugim kompanijama… Njihov pristup korporativnoj odgovornosti obuhvata i različite angažmane u zajednici, zaštitu životne sredine, podršku obrazovanju i preduzetništvu. Zbog toga je EY na listi 100 najznačajnijih kompanija u oblasti društvene odgovornosti, na globalnom nivou.

Ovaj tekst je namenjen prvenstveno studentima, koji su na početku svoje karijere, a odnosi se na jednodnevno takmičenje u okviru EY Programa budućih lidera 2013, koje smatram vrednim pažnje i šansom za svakog vrednog i talentovanog studenta. Program takmičenja podrazumeva jednodnevno rešavanje studije slučaja za sve studente Ekonomskog i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takmičenje se održava 6. decembra 2013. godine, a prijavljivanje timova traje do 27. novembra, u 17h. Svi zainteresovani studenti pomenutih fakulteta bi trebali da formiraju timove od po tri člana i da pošalju svoje biografije i motivaciono pismo (na srpskom ili engleskom jeziku) na adresu hr.serbia@rs.ey.com, najkasnije do 27. novembra. Prijavljeni timovi će biti obavešteni o statusu svoje prijave 28. novembra.

Pobednički tim takmičenja, osim titule EY budućih lidera, dobiće priliku obavljanja dvomesečne prakse u kompaniji EY Beograd, u odeljenju prema svom izboru.

Za sve koji žele da saznaju nešto više o ovoj kompaniji, potrebne informacije mogu potražiti na sajtu ili FB stranici kompanije.

Studiju slučaja, koja će se rešavati na takmičenju, možete preuzeti ovde.

Postavite komentar »

%d bloggers like this: