PRototip

Blog o kriznom menadžmentu, menadžmentu događaja, komunikologiji, odnosima s javnošću, TED/TEDx konferencijama…

Marko Tempest – iluzionista 21. veka

Marco Tempest

Marco Tempest

Marko Tempest (Marco Tempest) je švajcarski mađioničar nastanjen u Njujorku. Poznat je po multimedijalnoj magiji, korišćenju interaktivnih tehnologija i kompjuterske grafike u kreiranju iluzija u okviru svojih performansa. Glumio je u TV seriji “Virtuelni mađioničar”, koja je emitovana u više od 50 zemalja sveta.

Za postojanje i rad ovog mađioničara, iluzioniste 21. veka, saznala sam gledajući TED govore. Njegovo maštovito kombinovanje kompjuterski generisane slike, kratkih isečaka različitih videa i odličan javni nastup na sceni obezbedio mu je mesto velikog iluzioniste i nekoga ko publiku barem na tren premesti u jednu sasvim novu dimenziju.

Marko je nakon osvajanja Svetskog kupa magije dospeo u žižu interesovanja globalne publike. Njegove nastupe možete pronaći na njegovom Youtube kanalu. U ovom tekstu pažnja je fokusirana na njegove nastupe na TED i TEDGlobal konferencijama.

1. Magija istine i laži

Koristeći tri iPod uređaja kao mađioničarske rekvizite, Marko prenosi pametno i iznenađujuće iskreno razmišljanje o istini i laži, o umetnosti i emocijama…

2. Proširena realnost, tehno-magija

Video koji će vam privući pažnju i pokazati da u vama još uvek postoji dete koje veruje u magiju priče. Koristeći se majstorskim tehnikama i harizmatičnim tonom pripovedanja ovaj iluzionista će na tren “oživeti” čiča Glišu i vratiti nam sećanja na detinjstvo. (Mene je ovaj video asocirao na crtani film „La Linea“.) 

3. Čarobna bajka (u izmenjenom okruženju)

Demonstracija argumentovane realnosti i divna priča o tehnološkoj magiji. Odličan nastup svetskog iluzioniste koji naglašava činjenicu da nas priča o magiji može zabaviti i naglasiti našu prirodu. Sinergija čoveka i mašine na sceni.

4. Električni uspon i pad Nikole Tesle

Vizuelni prikaz priče o Nikoli Tesli, najvećem naučniku koji je ikada živeo, kombinovanjem projekcije i knjige na rasklapanje. Uspon i tužan završetak jedne životne priče, od njegovog trijumfalnog izuma naizmenične struje do poslednjih dana života, provedenih u siromaštvu i besparici.

5. Sajber-magija i trik sa kartama kao nijedan drugi

U svom nastupu Marko Tempest koristi specijalne naočare koje omogućavaju “proširenje realnosti” i izvodi trikove sa kartama kakve do sada niste imali priliku da vidite. Dok deli karte pripoveda priču u kojoj vrste, brojevi i boje karata oživljavaju i odgovaraju godišnjim dobima, lunarnim ciklusima i kalendaru.

Ako ste nakon TED putovanja svetom magije Marka Tempesta poželeli da saznate nešto više o životu i radu ovog iluzioniste 21. veka, odgovore na vaša pitanja možete potražiti na njegovom sajtu ili Tviter profilu.

1 Komentar »

TEDWomen događaj ili priče čiji je okvir usklađen sa stavom

TEDWomen 2013 - Osmišljeno ovde

TEDWomen 2013 – Osmišljeno ovde

Žene nikada ranije nisu bile toliko interesantne kao što su danas. Ni jedan period ove planete nije imao toliko obrazovanih, interesantnih i sposobnih žena.” – Helen Fisher

Prva TEDWomen konferencija održana 2010. godine u Vašingtonu, bila je zamišljena kao jednokratan događaj na kojem je trebalo ukazati na postignuća i probleme sa kojima se žene širom sveta suočavaju. Tokom prvog TEDWomen događaja (kojem je prisustvovalo preko 700 posetilaca, mahom žena) publici se obratio Kris Anderson rečima da je jedan ovakav događaj “kvantni skok unapred” i da je pokrenut kako bi se ukazalo na stvaralaštvo žena i njihove ideje vredne širenja. Pored toga, TEDWomen je pokrenut i zbog porazne statistike da su žene činile svega 20% od ukupnog broja govornika koji su imali priliku da govore na TED-u.

U periodu održavanja TEDWomen konferencije širom sveta održavaju se manji TEDxWomen događaji (poput našeg TEDxBelgradeWomen događaja predviđenog za 7. decembar). TEDWomen 2013 je održan 5. decembra u San Francisku, pod sloganom “Osmišljeno ovde” i bio je posvećen “out of the box” načinu razmišljanja žena širom sveta, dok su TEDxWomen događaji manjeg formata i u obavezi su da se održe u narednih 48h nakon centralne konferencije. Ove godine održaće se preko 200 TEDxWomen događaja na globalnom nivou. Na tim događajima osim prenosa pojedinih sesija sa TEDWomen konferencije, publici će se obratiti i lokalni govornici.

Sheryl Sandberg

Sheryl Sandberg

TEDWomen događaj će svakako biti upamćen prema idejama naučnica, umetnica, sportistkinja i aktivistkinja koje su imale priliku da ih izlože. Jedna od sagovornica, koja se pojavila na sceni i privukla pažnju, je i Sheryl Sandberg, koja je govorila o tome koliko su se stvari promenile od perioda kada je bila govornica na TEDWomen 2010, svom poslovnom okruženju i knjizi koju je napisala i shvatanju zašto su žene na poslu asertivnije u komunikaciji. Kratak izveštaj o čemu je govorila na ovogodišnjem događaju možete pogledati ovde.

Pat Mitchell, voditeljka konferencije, nije krila svoje oduševljenje još jednom uspešno održanom konferencijom: “Mislili smo da ćemo ovakvu konferenciju održati samo jedanput, ali reakcija zajednice na globalnom nivou je bila ogromna. Čak su nam dolazili zahtevi iz Saudijske Arabije i Kabula da se ponovo organizuje ovakav događaj. Zajednica TEDstera je jaka i nastavlja da raste!”

Za sve radoznale koje zanima o čemu se pričalo na TEDWomen 2013, a ne mogu da sačekaju postavljanje govora online, mogu pročitati kratke izveštaje o dešavanjima u toku sesije 1, sesije 2 i sesije 3. U nastavku možete videti i neke od zanimljivih tvitova o proteklom događaju.

tedwomen1

tedwomen2tedwomen3tedwomen4tedwomen5tedwomen6tedwomen7tedwomen8tedwomen9

Postavite komentar »

Predstavljanje rodnih uloga u reklamama i njihov uticaj na svakodnevni život pojedinca

256_17218143693_6659_nTatjana Obradović Tošić je po obrazovanju psihološkinja, koja već više od 10 godina radi kao konsultantkinja u oblasti gender mainstreaming i rodne analize, trenerica je na više projekata koji se bave osnaživanjem žena, jedna od osnivačica Mena grupe. Posebna oblast interesovanja su joj medijski diskursi u Srbiji, a njeno istraživanje na temu predstavljanja ženskog tela u reklamama deo je master rada, koji će uskoro braniti.

1. Kada govorimo o rodu i etici u oglašavanju gde je tu granica društveno odgovornog poslovanja? Kako čitati reklamu “između redova” ili kako prepoznati njenu pravu poruku? CSR se ne odnosi samo na pomaganje deci ili zaštiti životne sredine. Ono podrazumeva odgovorno i etičko ponašanje prema društvu u celini. To znači napuštanje rodnih stereotipa prošlosti, koji utiču na muškarce i žene, i kreiranje oglasa koji odražavaju iste vrednosti.

Pitanje društveno odgovornog poslovanja i roda je oblast koja obuhvata nekoliko nivoa. Možemo govoriti o poziciji žena menadžerki u korporativnom svetu, o načinu na koji moć i uloge koje žene imaju u kompanijama utiču na društveno odgovorno poslovanje. Ali, možemo govoriti i o tome kako određena kompanija vidi žene koje su njihovi potencijalni kupci. Reklame, i stereotipi koji se u njima plasiraju, sastavni su deo korporativnog imidža i samim tim odražavaju sliku koju kompanije imaju o ženama, ali i sliku vrednosti u jednom društvu. Reklamni diskurs predstavlja moćan alat za promenu tih slika i preuzimanje odgovornosti za one efekte koje reklame imaju. Ono što nazivate „čitanjem između redova“ u suštini znači obraćati pažnju na reklame i slušati šta nam reklame poručuju.

1378566_10151755044428381_418311839_n2. Na predstojećoj TEDxBelgradeWomen konferenciji govorićete o uticaju reklama na naš svakodnevni život. Kako reklame utiču na našu podsvest, stavove, ponašanje i društvene uloge?

Kroz svoj govor pokušaću da pokažem kako u praksi izgleda analiza reklama i na šta sve možemo obraćati pažnju kada je jedna reklama u pitanju. Vrlo je bitno reći da efekat reklama nije trenutan i da ne smemo banalizovati stvari rečenicom „mene reklame ne interesuju“. Efekat reklama je kumulativan, ali i deo „ideološkog rada medija“ kako to kaže profesorka Snježana Milivojević. Reklamni diskurs koji obuhvata TV reklame, novine, bilborde, flajere, sa jedne strane odražava sliku koju ovo društvo ima o ženi i muškarcu danas, a sa druge strane podražava patrijarhalne modele lepote, izgleda, govora i moći koju žene imaju u društvu. Ja često govorim o tome da se ovi patrijarhalni modeli mogu videti u sitnicama, od toga da flajeri za žurke podrazumevaju gole devojke oko šipke, do toga da dobar internet omogućava baki da pazi decu na daljinu i pri tome štrika. Mi ne smemo zaboraviti da su mediji danas veoma važan deo obrazovnog sistema. Deca kreiraju sliku o svetu i svom položaju u njemu kroz čitav set medijskih slika kojima su izloženi tokom dana. Reklamni diskurs na dečijim kanalima u Srbiji danas, potpuno podražava patrijarhalne modele rodnih uloga. Devojčice uče da brinu o bebama ili da se odmaraju u spa centrima, a dečaci da grade ili da se bore jedni sa dugima. Kada se stvari sagledaju iz te perspektive, mislim da ne možemo reći „mene reklame ne interesuju“.

3. Stereotip žene i njeno predstavljanje u reklamama kao seksualnog objekta, tema je mnogobrojnih istraživanja. Oglašivači imaju tendenciju da koriste žene kao “dekoraciju” u različitim promotivnim strategijama. Kako se to održava na društvo u celini, odnosno koje su posledice ovakvih postupaka?

Na samom TEDxBelgradeWomen govoriću o razlikama i objektifikaciji ženskog i muškog tela u reklamama. Floskula „Seks prodaje sve“ i dalje predstavlja primarni diskurs u kome se kreiraju reklame većine vodećih proizvođača, naročito proizvođača piva… Retke su reklame u kojima je fokus kamere na celo telo žene. Žene obično prezentuju proizvode ili reklamnu poruku usnama, glavom, rukama, nogama, zubima, grudima svojim delovima tela koje ne možete povezati u celinu. Njihova tela su istovetna, nema raznolikosti u boji, strukturi, obliku. Reklame predstavljaju tela koja su „normalna“, tačno određenog oblika i proporcije, jasno definisane glatkoće i strukture i vrlo često maksimalno moguće razgolićena. Njihova tela su – prvenstveno bela tela (nema Romkinja u reklamama), gola tela, majčinska tela, mršava tela, erotizovana tela i ne cela tela. One poručuju da se takva tela mogu kreirati, napraviti, oblikovati ako ih nemate. Ideologija lepote, mode, ženskosti provlači se kako kroz reklame vezane za čišćenje i održavanje kuće, tako i kroz reklame vezane za dekorativnu kozmetiku, higijenu ili pak gubitak težine. Pa čak i ako su prikazane kao uspešne poslovne žene, fokus na atraktivnost njenog izgleda, pozu u kojoj sedi i položaj određenih delova tela, kao što su kukovi i noge označavaju ove ideologije kao veoma bitnima. Reklamni diskurs u Srbiji je fokusiran na održavanje statusa quo u kome su delovi ženskog tela objekti u službi proizvoda, kamere i muškog pogleda, objekti koji su manje vredni od celokupne ličnosti. Sagledano i aspekta pozicija moći, možemo zaključiti da u medijskom svetu, u kome dominiraju muškarci, njeno telo predstavlja sredstvo za održavanje i podržavanje patrijarhalnih ideologija pozicije žene, lepote, oblika, mode i ženskosti uopšte.

77107_10151636777163694_1616711854_n4. Problem rodnih stereotipa postaje ozbiljniji kada shvatimo da to utiče na način na koji ljudi razmišljaju o ulozi polova u društvu. Kakva je situacija u Srbiji? Postoje li istraživanja na ovu temu i kakvi su rezultati?

Rodni steretipi koji se plasiraju kroz neizostavni deo našeg života, a to su mediji, deo su mnogo šireg problema rodnih odnosa, uloga i pozicija moći. Mediji definitivno utiču na sliku koju ćemo imati o sebi, na naše samopuzdanje, ali i na sliku i stavove o ljudima koji žive pored nas. O tome šta/koga jedno društvo podržava i šta/koga jedno društvo odbacuje. O tome koji su prioriteti društva u kome živimo i ko te prioritete postavlja. U Srbiji i okruženju je rađeno nekoliko obimnijih istraživanja o ženama u medijima. Posebni izdanje Časopisa za Feminističku teoriju „Genero“ iz 2004. godine bavi se odnosom ženama u medijima u Srbiji sa dva spekta. Jedan aspekt koji je obrađivan su vladajuće predstave o ženama koje nude i afirmišu mediji u Srbiji, a drugi aspekt se odnosi na istraživanja publike.U istraživanju „Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije“1, koji je sproveo Ženski informaciono-dokumentacioni centar iz Beograda u 7 opština u Srbiji, urađen je monitoring lokalnih medija u periodu od 7 do 10 dana i obuhvatao je po 1 dnevne novine, 1 radio stanicu i 1 lokalnu TV stanicu. Rađena je kvantitativna i kvalitativna analiza koja je pokazala da je generalno mali procenat članaka, vesti i TV priloga posvećenih ženama, a žene su u samo 15% slučajeva u centralnom fokusu vesti. Na osnovu ovog istraživanja urađen je odličan dokumentarni film „12 do 15%“ koji preporučujem svima da pogledaju.

5. Kako ne podleći uticaju reklame i kako izbeći svakodnevne pozive medija i marketinške trikove kojima su članovi društva izloženi?

Svakodnevne pozive medija i skupocene ili manje skupe marketinške trikove teško je izbeći u današnje vreme. Kako se suočavati sa njima možete čuti na TEDxBelgradeWomen.

1 ŽINDOK Centar (Ženski informaciono-dokumentacioni centar), 2008, „Rodna ravnopravnost u medijima i kroz medije“, Beograd

2 Komentari »

%d bloggers like this: