PRototip

Blog o kriznom menadžmentu, menadžmentu događaja, komunikologiji, odnosima s javnošću, TED/TEDx konferencijama…

Samo digitalne komunikacije mogu preporučiti muzeje za budućnost!

Aleksandra Savić - TEDxNoviSad 2013

Aleksandra Savić – TEDxNoviSad 2013

Pre nešto više od mesec dana, specijalno za Marketing mrežu, intervjuisala sam Aleksandru Savić, načelnicu Odeljenja za edukaciju, komunikaciju i marketing Prirodnjačkog muzeja, sa kojom sam popričala o važnosti i razvoju komunikacija u sferi kulture i muzeologije, o tome koliko se razlikuje posao PR menadžera muzeja u Srbiji u odnosu na inostranstvo, ali i o njenom učešću na TEDxNoviSad konferenciji.

1. Kako, na osnovu vašeg iskustva, vidite razvoj komunikacija kao sastavni deo muzeologije?

Komunikacija predstavlja vrhunac saznanja o nekom muzejskom predmetu, pojavi ili delu, jer te vrednosti dobijaju smisao tek kada postanu sastavni deo ljudskog saznanja. Bez komunikacije prema publici muzeji se pretvaraju u zatvorene depoe i značajno im se umanjuje vrednost ako niko ne zna kakvo blago čuvaju. Muzeji imaju budućnost ako shvate važnost komunikacije i ako u svom poslovanju pomere težište sa prikupljanja i proučavanja predmeta ka njegovoj popularizaciji, odnosno komunikaciji i publici.

2. Muzeji su kolektivno dobro. Svaku civilizaciju i njena dostignuća čuvaju od zaborava. Međutim, koliki je izazov privući i održati pažnju ljudi da posete jedan muzej? Da li su muzeji zaista stvar prošlosti i da li su dosadni?

Muzeji jesu stvar prošlosti, ali i sadašnjosti i budućnosti. Ako ostanu klasični i statični, mogu da budu i dosadni. Ako ponude publici novi kvalitet, ideje, doživljaj, iskustvo i emociju, uz primenu novih tehnologija i multimedije, oni imaju budućnost. U takve muzeje publika uvek rado dolazi, tu nema problema. Problem postoji kada tema nije zanimljiva publici, kada je previše stručna i klasično postavljena. Takve izložbe je veoma teško promovisati i često su slabo posećene. Ali, ne možemo se uvek rukovoditi atrakcijama. Treba naći dobar balans u programima za svaku vrstu publike. Najveći izazov je da se ispred vašeg ulaza u muzej napravi gužva. Takođe, važno je i da da posetilac pozitivno doživi izložbu i da vam se ponovo vrati, da dobijete stalnu publiku.

3. Koliko se razlikuje posao PR menadžera jednog muzeja u Srbiji u odnosu na inostranstvo? Sa kakvim izazovima se PR struka suočava?

Nema puno razlike. I ovde i u inostranstvu aktivno gradite dobar imidž institucije, vodite računa o publicitetu, posetama i dodatnim programima, radionicama za decu, gostovanjima… Nema dobrog imidža bez dobrih programa. Postoji i jedna veoma bitna razlika, velikim svetskim muzejima ne treba puno reklame, oni su atrakcija sami po sebi. Nedavno sam na ulici u Rimu videla promotivni plakat za izložbu Slavadora Dalija i bilo mi je potrebno dve sekunde da odlučim da posetim tu izložbu.
Kod nas je ipak malo drugačije, plakati nisu dovoljni da promovišete izložbu, potrebno je mnogo više.
Ipak, budžeti inostranih muzeja namenjeni promociji su mnogo veći, pa je lakše raditi u takvom okruženju. Ovde se snalazimo sa simboličnim sumama. Događa se da naše progame moramo da promovišemo isključivo preko PR alata, bez pomoći marketinških alata, jer za marketing nema novca u muzejima.

4. Kako izgleda Vaš radni dan? Koje su to dužnosti i aktivnosti koje obavlja PR menadžer jednog muzeja?

Poslovi PR menadžera u muzeju su veoma slični poslovima PR-a u drugim institucijama, koristimo iste PR metode i alate. Upravljamo pozitivnim imidžom institucije, radimo kampanje za izložbe i događaje, koristimo društvene mreže u promociji naših programa, prikupljamo sredstva od sponzora i dr. Kada postoji zatišje, plasiramo dobre priče u medijima. Smatram da muzeji treba da više pažnje posvete internoj komunikaciji, jer dobri odnosi u kući uvek se pozitivno reflektuju u javnosti.

5. Ove godine ste jedna od govornica na TEDxNoviSad konferenciji. Vaša priča se odnosi upravo na činjenicu da su nam muzeji potrebni, bez obzira na prednosti koje digitalno doba sa sobom nosi. Zašto?

Muzeji mogu i moraju da koriste digitalne komunikacije i multimediju, to je ono što će ih preporučiti za budućnost. Kombinacijom nasleđa, eksluzivne informacije o pojavama i predmetima koje muzeji čuvaju i popularnog načina predstavljanja, vi dobijate magični miks znanja i zabave sa autentičnim doživljajem. Zamislite da uživo gledate figurinu žene staru 10 hiljada godina, kao što je Vilendorfska ili Vinčanska Venera? Onda razumete da je ženska lepota oduvek bila predmet obožavanja, samo su se promenili trendovi. Muzeji su nam potrebni sada više nego ikad, da ne odemo u zabavu najjeftinijeg tipa, koja nam je svuda na dohvat ruke.

Originalni tekst možete pogledati na portalu Marketing mreža.

Ostavite komentar »

Prva TEDxBelgradeWomen konferencija – žene i moć ideja

TEDxBelgradeWomen - Osmišljeno ovde

TEDxBelgradeWomen – Osmišljeno ovde

Ove godine u Beogradu, pod sloganom “Osmišljeno ovde”, 7. decembra, u Domu omladine Beograda održaće se prva TEDxBelgradeWomen konferencija. Svrha konferencije jeste da okupi sve koji žele da čuju inovativne ideje, da preispitaju svoje stavove i mišljenja, da budu inicijatori pozitivnih promena u sredinama gde žive i rade…

Program konferencije podrazumeva prenos dela TEDWomen konferencije, koja će se održati u San Francisku, kao i izlaganje naših govornica i govornika. Publika će biti u prilici da čuje teme iz različitih oblasti nauke i umetnosti, odnosno ideje vredne širenja. Događaj je specifičan i po tome što govornici imaju svega 18 minuta za izlaganje svoje ideje, tako da slušaoce ne opterete dugim izlaganjima i suvišnim detaljima.

Do sada su javnosti prezentovane tri govornice:

  • Olga Mirković Maksimović, matematičarka, sa master diplomom u oblasti odnosa s javnošću i izvršna direktorka Limunda, pričaće o odnosima kompanije, kao sistema, i njenih zaposlenih, kao sastavnih delova tog sistema. Kako balansirati između onoga što od nas zahteva posao i društvene uloge koje imamo? Šta uraditi kada se kompanijske vrednosti više ne poklapaju sa našim? Da li je tada moguće pomiriti postojeće razlike polarizovanog odnosa i kako? Olga će ove kompleksne odnose sagledati sa aspekta matematike, kroz teoriju mreža i objasniće kako je moguće primeniti je na odnose kompanije i njenih zaposlenih. Publika će biti u prilici da celokupnu priču sagleda i kroz ličnu priču nekoga ko je radio u različitim sistemima, počevši od škole do privatnih kompanija.

  • Tatjana Obradović Tošić, psihološkinja, objasniće na koji način reklame osim što prodaju proizvode, prodaju i sisteme vrednosti, koncepte normalnosti i konstruišu naše identitete mnogo više nego što nam se to čini vidljivim. U svom govoru Tatjana će se osvrnuti i na svoje buduće planove kada je reč o analizi reklama koje se prikazuju u našem medijskom prostoru, planiranim akcijama i ukazivanju na to koje su rodne uloge, ponašanja i koncepti koji nam se serviraju kroz proizvode koje kupujemo i kakav je njihov značaj u svakodnevnom životu pojedinca.

  • Milena Minja Bogavac, spisateljica, dramaturškinja, slem pesnikinja i pozorišna umetnica, u toku svog izlaganja, predstaviće ideju decentralizacije alternativne kulture i izvođačkih formi, koje se tiču pripovedačkog, plesnog i pozorišnog izraza, kakav danas u Srbiji postoji samo u velikim gradovima. Pravilnom edukacijom mladih o ovim formama i načinima izražavanja kreativnosti mogu se rešiti brojni problemi sa kojima se mladi danas suočavaju. Posebnu pažnju, u svom govoru, obratiće na metodologiju ovakve vrste edukacije, načinu njenog sprovođenja i pozitivnim efektima koje bi ona imala po društvo.

U narednom periodu biće saopštena imena preostalih govornika.

Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da se prijave za učešće na predstojećem događaju popunjavanjem formulara na sajtu TEDxBelgradeWomen. Prisustvovanje događaju nije moguće bez ulaznice, a organizatori su se potrudili da obezbede besplatan ulaz. Broj mesta je ograničen, a prijavljivanje traje do 2. decembra.

Više informacija o predstojećem događaju možete pronaći na web stranici konferencije, FB strani ili Tviter profilu.

Ostavite komentar »

Deca superheroji sutrašnjice i zašto je to ideja vredna širenja?

Prošle subote prisustvovala sam jednom od brojnih TEDx događaja koji su održani u Srbiji. Teme i ideje koje su govornici iznosili odnosile su se na oblast obrazovanja i to u najširem mogućem smislu. Pažnju mi je privukao govor Nikole Jovanovića pod nazivom “Ne volim školu jer volim da učim”. Zbog toga sam nakon događaja popričala sa Nikolom o govoru koji je održao, deci superherojima, TED-u i TEDx-u, formalnom obrazovanju i budućnosti našeg obrazovnog sistema…

Ne volim školu jer volim da učim - Nikola Jovanović

Ne volim školu jer volim da učim – Nikola Jovanović

1. Bilo je jako zanimljivo slušati tvoj govor na TEDxZemunED događaju. S obzirom da ovo nije prvi TEDx događaj na kojem si bio govornik (prošle godine je to bio TEDxYouth@Belgrade) i da se generalno baviš edukacijom, otkrij nam šta je to što smatraš fascinantnim kad govorimo o TEDx događajima?

Kod TEDx događaja najviše volim to što svaki put upoznam još nekog genijalnog predavača kojeg ranije nisam imao priliku da čujem, a često mi se dešava da nisam uopšte ni čuo za tu osobu. Tako imam priliku da upoznam i ljude koji stoje iza genijalnih akcija i projekata, kao što su na TEDxZemunED događaju bili Remake festival i Solidarna klopica. Najbolje je to što uvek čujem neku novu, sjajnu ideju, a imam i priliku da dobijem povratnu informaciju o mojim idejama od strane super ljudi koji jesu generalno različiti na toliko načina, ali koji su jednako otvoreni i zainteresovani za “ideje vredne širenja”. Ne znam, zvučim verovatno malo konfuzno, ali jednostavno se na TEDx dešavanjima osećam “kao kod kuće”, iako većinu ljudi ne poznajem.

2. Koji je tvoj omiljeni TED govor i zašto?

Ima ih puno, naravno, i baš je teško odlučiti se za jedan. Sad bih iz glave napravio listu od desetak meni omiljenih, ali ako baš moram da odaberem jedan omiljeni, onda je to ovogodišnji govor Sugate Mitre “School in the Cloud”. Ta ideja, već dokazana u praksi, je toliko moćna, da svojom praktičnom jednostavnošću baca na kolena današnji sistem formalnog obrazovanja, što deluje neverovatno. On je jednostavno dokazao da se reformom školstva širom sveta bave ljudi koji ne razumeju u celosti decu kojom se bave. Oni najčešće modeluju programe i kurikulume sećajući se sebe u školskoj klupi, a zaboravljaju da su deca danas mnogo naprednija i drugačija nego što smo mi to bili u njhovo vreme. Tačnije, ta deca danas koriste nove alate i igraju se drugačijim igračkama, tako da u školu dolaze sa drugačijom osnovom. Kad krenu u školu normalno je da imaju otpor prema metodama koje su kreirane u 19. i 20. veku i kojima ih sistem zapravo poocenjuje. (Najbolji primer, pored onoga viđenog u eksperimentima Sugate Mitre, su ove igrice za učenje matematike koje možete pogledati ovde, a više o samom konceptu možete pročitati ovde. Nakon ovakvih informacija sada će mene neko da ubeđuje da decu treba maltretirati dosadnim predavanjima u školi?

3. Jedna od tvojih prvih rečenica tokom govora je bila da si napustio fakultet, ali da si nastavio da se usavršavaš i učiš kroz neformalni vid obrazovanja. Radio si i radiš kao edukator. Koliko tvoja životna priča ima dodirnih tačaka sa onim o čemu je pričao Ken Robinson u svom TED govoru da škola ubija kreativnost?

Škola potpuno i apsolutno ubija kreativnost. Retki su oni koji su uspeli da ostanu svoji na kraju školovanja. Ja sam se za neke odluke kajao u periodu kad sam ih donosio, ali sam tek kasnije shvatio da sam u stvari donosio odlične odluke. Recimo, kad mi se, u srednjoj školi, nije išlo na neki čas, ja sam odlazio kod direktora škole da ga podučavam radu na PC-u, pa mi je on posle opravdavao časove kod razrednog. Na faksu sam odbio da polažem Informacione sisteme zato što mi je bilo glupo da odgovaram na pitanja kao što je “Čemu služi severni most na matičnoj ploči?”, a profesor je odbio da umesto toga uradim konkretan projekat unapređenja računarske mreže na fakultetu (ili bilo šta slično samo da je smisleno). Nakon ovog predmeta odbio sam da plažem i Sociologiju profesorke, koja me je nakon jednog kolokvijuma napala rečima da ću morati “duplo bolje” od ostalih da znam gradivo ako budem želeo da položim usmeni. Sada se postavlja pitanje zašto je ona to rekla. To mi je rečeno zbog toga što nisam dolazio na njena predavanja. Nakon ovog događaja podneo sam zahtev da polažem kod drugog profesora i položio. Tada sam se osećao loše, jer su mi Informacioni sistemi i Sociologija bili omiljeni predmeti, a pri tom sam odbio da se ponašam shodno društvenim normama, tj. “glumio sam ludilo”. Iz današnje perspektive gledano, smatram da sam super postupio. Žao mi je samo što sam ponekad bio popustljiv i ponašao se na određen i očekivan način samo zato što se “to tako radi”.

Nikola Jovanović - TEDxZemunED

Nikola Jovanović – TEDxZemunED

Ako se vratim konkretno na temu kreativnosti, mogu samo da kažem da sam jako srećan što su mi roditelji kupili računar kad sam imao 4 godine, i da pozovem mlade roditelje da se prema tehnologiji ne odnose onim glupim stavom “sad je detetu vreme da se igra napolju, u prirodi, a ne da bulji u ekran”, već da detetu ponude sve vrste podrške da se pronađe i ostvari u čemu god hoće. Ako ste isključivi, nemate posle pravo da se bunite i tražite krivca u sistemu obrazovanja ili ”ošem društvu”. Naravno, ne mislim samo na tehnologiju, da ne budem pogrešno shvaćen, već na bilo koje drugo interesovanje deteta – u mom slučaju je to bila tehnologija, pa sam zato naveo taj primer.

4. Formalni sistem obrazovanja u Srbiji nije na zavidnom nivou. Kakvo je tvoje viđenje celokupne situacije? Šta je to što bi trebalo menjati i odakle bi trebalo početi?

Sve dosadašnje reforme su bile kozmetičke. Čak i kada bi se sve sa papira implementiralo kako treba i dalje bi to bile kozmetičke promene. Ja sam za uprošćavanje sistema i gradiva. To naravno ne znači manje učenja, već manje učenja nepotrebnih stvari. U informacionom vremenu kada deca pre nego li krenu u školu mahom imaju pametne telefone i tablete mislim da je stvarno glupo terati ih da pamte datume velikih bitki ili da uče lekcije napamet.

Što se sadržaja kurikuluma tiče, ostavio bih stvarno samo najneophodnije, za sve ostalo usmerio bih decu i pokazao im gde i kako da traže. Možda bih postupio kao Sugata Mitra i samo bih dao računar deci, bez dodatnih objašnjenja.

Što se samog načina učenja tiče: “Ako želiš da dete nešto nauči, ponudi mu da može da uči na način koji njemu odgovara” (kao što sam i rekao u samom TEDx govoru, ja preferiram prepoznavanje stila unutar VARK modela – Visual, Auditive, Reading-Writing, Kinaesthetic), odnosno ne insistiraj na prastarom sistemu gde predavač predaje a ostali slušaju.

Nikola Jovanović - TEDxZemunED

Nikola Jovanović – TEDxZemunED

Inače, čuo sam za super foru nastavnika iz Srbije koji je najnemirnije đake smirio tako što im je dozvolio da tvituju njegova predavanja. Sjajan način da ih natera da slušaju. Drugo, gejmifikuj proces i videćeš kako raste interesovanje za temom, a za svaku temu je moguće naći način da se gejmifikuje. (Za više o gejmifikaciji možete guglati “Gamification of Learning” ili možete proći kurs na Courseri).

5. Pominjao si u govoru i opštepoznatu pojavu da studenti varaju na ispitima korišćenjem raznoraznih nedozvoljenih sredstava i da je to trenutak kad zapravo obrazovni sistem pada na ispitu. Šta bi se moglo učiniti da se ova pojava smanji, odnosno iskoreni?

Što pre deca shvate da se, u životnom veku, samo 20% učenja dešava u školi, a 80% van nje (kroz iskustveno i neformalno učenje), to bolje, jer u tom slučaju deci neće biti važno koju ocenu imaju, već da uče ono što ih zaista zanima.

Roditelji i profesori imaju ključnu ulogu u tome. Roditelji da ne insistiraju na super ocenama iz svih predmeta, i naročito da ne insistiraju da dete upiše baš “tu i tu školu”. Mislim, Matematičku gimnaziju treba da upisuju deca koja stvarno vole matematiku i prirodne nauke, a ne deca kojoj su roditelji rekli da je to ”dobro za njih”. Sa druge strane, profesori treba da uzimaju u obzir interesovanja dece prilikom ocenjivanja. Najčešće ona deca koja idu na takmičenja dobijaju petice, a ostala se upoređuju sa njima, što je jako glupo, jer time otprilike profesori maltretiraju ostalu decu i teraju ih da budu ono što nisu.

Pored roditelja i profesora, jako je važno da se sa decom radi na interesovanjima i profesionalno. Tu mislim na sve one centre za razvoj karijere, psihološka savetovališta i slične institucije koje se po zakonu osnivaju u školama, a koje danas ničemu ne služe. Ako dete na vreme otkrije da ga nešto zanima više od drugih stvari, onda će imati šansu da na vreme počne da se sprema za dalje školovanje na tu temu (formalno i neformalno). Na našu žalost, to danas nije tako. Fakulteti , kao i srednje škole, se upisuju ili zato što su roditelji uticali na dete ili zato što većina prijatelja upisuje baš taj faks, a nekad jednostavno zato što je cool upisati taj faks (npr. FON).

Najvažnije je da dete otkrije svoja interesovanja i da mu bude dozvoljeno da istražuje ta svoja interesovanja. Ako sistem formalnog obrazovanja i profesori to ne mogu ili ne žele da učine, onda je na roditeljima da ohrabre dete da je znanje važnije od ocena.

6. Koliko misliš da TED i TEDx mogu doprineti obrazovnom sistemu u Srbiji?

Mogu višestruko, ali iskreno sumnjam da hoće. Na TED i TEDx govorima se mogu čuti i dobre ideje za reformu obrazovnog sistema, naučiti mnogo o prenošenju znanja, veštom prezentovanju i sl, ali se i mogu koristiti kao nastavna sredstva (naročito ako znamo da je ogroman broj TED govora titlovan zahvaljujući Ivani Korom i drugim volonterima). Voleo bih da svi nastavnici gledaju i koriste TED i TEDx govore. Ko zna, možda se i to desi.

7. Šta bi poručio čitateljima za kraj našeg razgovora, kako da postanu i ostanu superheroji i kako da ne podlegnu uticaju obrazovnog sistema koji ne ostavlja mnogo prostora kreativnosti i inovativnosti?

Jedina preporuka je da probaju da kod sebe probude/osveste onih 5 faktora koji definišu superheroja u mom TEDx govoru – radoznalost, kritičko razmišljanje, samosvesnost (tj. Odgovorajući stil učenja), odgovornost i, najvažnije, samopouzdanje.

Za početak je dovoljno da samo razmislite o tim terminima i šta oni znače, a šta mogu da znače u svakodnevnom životu.

* Napomena: Pored onoga što je Nikola imao da kaže na temu obrazovanja preporučila bih jedan jako zanimljiv dokumentarac „Čekajući Supermena“ , koji govori o stanju obrazovnog sistema u SAD.

Fotografije preuzete sa FB strane TEDxZemunED.

3 Komentari »

%d bloggers like this: